Quis autem velum iure reprehe nderit. Lorem ipsum dolor sit nulla or narjusto laoreet onse ctetur adipisci.
Quis autem velum iure reprehe nderit. Lorem ipsum dolor sit nulla or narjusto laoreet onse ctetur adipisci.
Samo na teritoriji Vojvodine, od januara ove godine, evidentirano je 212 slučajeva fizičkog nasilja, 333
slučaja psihičkog nasilja, 97 slučajeva ekonomskog nasilja, 72 slučaja seksualnog nasilja, kao i 15
slučajeva digitalnog nasilja, pokazuju porazni podaci Centra za podršku ženama. Ista statiska kaže da u
98 odsto slučajeva žrtva poznaje počinioca, mahom i živi sa počiniocem, a u 96 odsto slučajeva
počinilac je muškarac.
Statistika retko govori celu priču, ali je ipak jasno da je situacija vrlo ozbiljna i neophodno je reagovati!
Životi žena žrtava svih oblika rodno zasnovanog nasilja ne smeju biti i ostati samo statistički podatak.
Ujedinjene Nacije, svojom Rezolucijom broj 54/134, proglasile su 1999. godine 25. novembar kao
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, radi podizanja svesti o činjenici da su žene širom
sveta žrtve zlostavljanja, kao i fizičkog, seksualnog, psihičkog, porodičnog i drugih vidova nasilja. Ovaj
dan ujedno predstavlja i početak globalne Kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“,
koju obeležava preko 1.700 organizacija širom sveta, a koja traje do 10. decembra, Međunarodnog dana
ljudskih prava. Cilj Kampanje je podizanje svesti javnosti i preduzimanje aktivnosti za suzbijanje nasilja
nad ženama.
„Obeležavanje 25. novembra je prilika je da se još jednom ukaže na problem nasilja prema ženama i na
važnost zajedničkih nastojanja u stvaranju društvenog i institucionalnog okruženja koje ne toleriše
nasilje. Potrebno je raditi kako na uspostavljanju efikansih i dostupnih usluga u okviru sistema zaštite,
prepoznavanje usluga za žrtve sekusalnog nasilja kao specijalizovanih usluga socijalne zaštite, kao i na
podizanju svesti o štetnim obrascima kojima se žrtve viktimizuju. Iako Istanbulska konvencija, propisuje
obavezu pružanja specijalizovanih usluga podrške koje omogućavaju oporavak od nasilja, usluge podrške
za žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja u Republici Srbiji nisu u potpunosti usklađene sa
obavezujućim međunarodnim standardima, niti su usluge podrške dovoljno dostupne. Dok god država
ne preduzme sve na šta međunarodnim dokumentima obavezala a domaćim pravnim okvirom
regulisala, mi ćemo imati veliku prevalencu svih oblika rodno zasnovanog nasilja i brojaćemo ubijene
žene." , objašnjava Biljana Stepanov, direktorka Centra za podršku ženama.
Centar za podršku ženama, u okviru koga funkcionišu i Centri za žrtve seksualnog nasilja na teritoriji AP
Vojvodina, ove godine je pružio usluge podrške za 253 korisnica.
„Sistemski pristup problemu zaštite i podrške žrtava seksualnog nasilja podrazumeva da sve institucije
reaguju pravovremeno i u međusobnoj koordinaciji. Na prvom mestu, važno je sprečiti da se seksualno
nasilje posmatra kao problem za koji su isključivo odgovorne žrtve. Dakle, nadležni organi treba da
veruju u iskaz žrtve i ne osuđuju je zbog nasilja koje je preživela. Sistemski pristup podrazumeva da se učini sve da se umanji svaka retraumatizacija žrtava tako što će se unapređivati dostojanstvo,
autonomija i pravo izbora žena što su i neki od načela rada centara za žrtve seksualnog nasilja“, kaže
Danica Todorov ispred Centra za žrtve seksualnog nasilja.
Ženama koje prežive bilo koji oblik nasilja, posebno koje su preživele seksualno nasilje potrebno je
vreme da bi se osnažile i progovorile o traumi i svemu što su preživele, a zbog osude okoline,
nerazumevanja društva, neadekvatne reakcije institucija i prebacivanja krivice na žrtvu, najveći broj žena
odluči da ćuti zbog čega neki od slučajeva seksualnog nasilja koji budu prijavljeni često ostaju nerešeni ili
sa oslobađajućim presudama za nasilnike. Podrška u Centru za žrtve seksualnog nasilja pomaže žrtvama
da prevaziđu preživljenu trauma i krenu putem oporavka.
„Centri za žrtve seksualnog nasilja koji funkcionišu u zdravstvenim ustanovama u Novom Sadu,
Zrenjaninu, Kikindi i Sremskoj Mitrovici žrtvama seksualnog nasilja pružaju usluge koje uključuju
medicinsku/zdravstvenu, forenzičku i psihološku podršku koja je dostupna 24 sata sedam dana u nedelji.
To podrazumeva lekarski pregled, odnosno neposrednu medicinski negu posle napada, ali i
kasnije. Lekarski pregled je način da se otklone posledice telesnih povreda koje nekada mogu veoma
ozbiljno da ugroze zdravlje žene“, dodaje Biljana Stepanov.
Svi imamo odgovornost da zaustavimo i sprečimo nasilje, jer otpor nasilju ne može da bude sveden na
pojedinačan napor, već plod kolektivnog nastojanja i objedinjenog međusektorskog pristupa. Zato se na
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama šalje zajednička poruka da se nasilje nad ženama i
nasilje u porodici ne može i ne sme tolerisati.
Centar za podršku zenama već više od 19 godina od svog osnivanja, pruža različite usluge podrške, kroz
rad licenciranog SOS telefona i Savetovališta za psiho-socijalnu podršku i pravno savetovanje, za žene i
devojčice žrtve rodno zasnovanog, porodičnog i partnerskog nasilja. Uslugu psiho-socijalne podrške u
okviru četiri Centra za žrtve seksualnog nasilja u AP Vojvodini sprovodi uz finansijsku
podršku Povereničkog fonda Ujedinjenih nacija za podršku akcijama za eliminisanje nasilja prema
ženama – UN Trust Fund to end Violence Against Women (UN Trust Fund). Stavovi uključeni u sadržaj
ovog teksta ne podrazumevaju zvanične stavove Ujedinjenih nacija.