• 27/01/2025

SASTANAK KOORDINATORA RADNIH GRUPA CŽSN

PODELI:

Sastanak je održan 23. januara na Klinici za ginekologiju i akušerstvo, Univerzitetskog Kliničkog centra Vojvodine  u Novom Sadu.

Sastanku su prisustvovali ispred UKCV, Klinike za ginekologiju i akušerstvo (Betanija)- prof.dr Ljiljana Mladenović Segedi,  OB Vrbas- dr Radašin Milović, OB Sremska Mitrovica- Danijela Orelj, OB Zrenjanin- Danijela Rackov,  Centar za podršku ženama-Biljana Stepanov, Danica Todorov, Dragica Reljanović i Vesna Živić.

U uvodnom delu ragovora direktorka Centra za podršku ženama, Biljana Stepanov, iznela je ciljeve i teme sastanka, fokusiranje na standardizaciju usluge, osim psihološke podrške i drugog dela, odnosno medicinske usluge. Sve preporuke, sugestije ili komentare koje dolaze od članova radne grupe bi trebalo ugraditi u izradu Standarda, koja bi trebalo da trebalo obuhvati proširen sastav aktera, da bi formuisan predlog standarda trebalo da preuzme Ministarstvo, čime bi se ušlo u zagovaraški proces, i kroz standardizaciju i prepoznavanje usluge došlo do finansiranja iz budžeta.

Predstavljena su dva modela organizacije usluge. Prema jednom modelu (Irski model) usluga bi se pružala u posebnoj ustanovi (nije nužno u okviru zdravstvene ustanove), a koja bi imala prostorije izdvojene za medicinske usluge i preglede, kao i odvojene prostorije za pružanje usluge psihološke podrške. Redovnim planiranjem bi bio formiran spisak dežurnih lekara koji bi prema rasporedu dolazili na dežurstva. Prema drugom modelu,3 do 4 lekara koji su zaposleni u okviru zdravstvene ustanove i angažovani za žrtve seksualnog nasilja bili bi za to dodatno plaćeni, što bi bilo navedeno i u ugovoru o njihovom angažovanju, u tom slučaju bi jedan od tih lekara koji je dežuran obavljao preglede i pružao medicinske usluge.

Razgovarano je i o drugim ključnim temama u vezi sa standardizacijom, odnosno funkcionisanju usluge u tercijarnim i sekundarnim ustanovama (klinički centar i opšte bolnice), o broju lekara koji su angažovani, o dodanim profesionalnim kvalifikacijama lekara koji pružaju usluge kao što je na primer minimum 5 specijalističih obuka. Ukazano je da bi Standardi svakako trebalo da propišu minimum usluga, koji se primenjuje. Istaknuto je takodje da bi Standardima posebno trebalo da se obradi deo forenzike i prikupljanja dokaza prema naredbi VJT, a osim toga i o prikupljanju podataka i monotoringu koji bi doprineo mogućnosti praćenja trendova u oblasti seksualnog nasilja, kao i efikasnosti u pružanju usluga. Osim toga razgovarano je i o načinu angažovanosti lekara koji su angažovani u CŽSN, posebno koordinatora, koji bi trebalo da pripremaju redovne izveštaje.  Standardima bi takođe bilo potrebno predvideti smernice u postupanju sa marginalizovanim grupama, odnosno ženama i devojčicama iz osetljivih grupa, u cilju izbegavanja diskriminacije u postupanju sa njima.

Na kraju sastanka diskutovano je i o izazovima o radu i mogućim startegijama za njihovo prevazilaženje.