• 29/12/2025

Ekonomija nasilja i ekonomska zavisnost: kako finansijsko nasilje izgleda u praksi

PODELI:

Kada govorimo o rodno zasnovanom nasilju, najčešće prvo pomislimo na fizičko, psihičko ili seksualno nasilje. Ipak, jedan od najrasprostranjenijih i najpodmuklijih oblika nasilja ostaje gotovo nevidljiv: finansijsko nasilje. Ono je tiho, često skriveno iza svakodnevnih odluka, porodičnih dogovora i ekonomske realnosti, ali u svojoj suštini predstavlja snažan mehanizam kontrole nad životom žene.

Finansijsko nasilje nije samo manipulacija novcem — ono je strategija kojom se žena drži u odnosu u kojem nema moć, nema izbor i nema izlaz.

Finansijsko nasilje najčešće počinje postepeno. Partner „preuzima brigu“ o finansijama, donosi odluke u ime žene, određuje kako će se novac trošiti ili ograničava njen pristup bankovnom računu. U početku to može izgledati kao racionalna organizacija domaćinstva ili znak poverenja, ali suština je u tome da žena gubi ekonomski oslonac. Kroz vreme, kontrola se produbljuje: ženi se brani da radi, smanjuje joj se radno vreme, ometa se njen napredak ili se potcenjuje važnost njenog posla. Čak i kada zarađuje, novac se preusmerava na partnerov račun ili se od nje zahteva da svaku potrošnju opravda. Mnoge žene se suočavaju sa situacijama u kojima nemaju sopstvenu karticu, nemaju pristup štednji, ili dobijaju minimalne iznose za osnovne potrebe.

Najteži oblik finansijskog nasilja pojavljuje se kada partner ženu zadužuje bez njenog znanja ili pristanka — uzima kredite na njeno ime, pravi dugove koje ona kasnije mora da otplaćuje ili manipuliše zajedničkom imovinom kako bi je ostavio potpuno nezaštićenu. Takve finansijske odluke ne samo da ženu uvlače u ozbiljne pravne i ekonomske probleme, već mogu da je prate godinama čak i nakon što napusti nasilnog partnera. Dugovi, blokade računa i narušene kreditne istorije postaju produžena senka nasilja.

Ovakvi obrasci kontrole stvaraju duboku ekonomsku zavisnost. Bez sopstvenog prihoda, bez pristupa novcu i bez imovine, žene često nemaju realnu mogućnost da napuste nasilni odnos. Čak i kada prepoznaju nasilje i žele da odu, suočavaju se s pitanjem: kuda će, kako će izdržavati sebe i decu, kako će platiti stanarinu, hranu, prevoz ili advokata? Zbog toga finansijsko nasilje predstavlja jedan od najjačih razloga zbog kojih žene ostaju u nasilnim odnosima — ne zato što žele, već zato što ne mogu da priušte odlazak.

Finansijsko nasilje gotovo nikada ne postoji samo. Ono je deo šire ekonomije nasilja — sistema u kojem jedan partner stvara uslove materijalne zavisnosti kako bi ojačao svoju moć i istovremeno onemogućio ženu da zaštiti sebe.

U praksi, finansijsko nasilje je gotovo uvek povezano sa psihičkim zastrašivanjem, emocionalnom manipulacijom, fizičkim napadima ili seksualnim nasiljem. Ono im daje strukturu i održava ih, jer žrtva, bez ekonomske osnove, nema mogućnosti da donosi odluke koje bi prekinule nasilje.

Problem je dodatno složen zato što finansijsko nasilje često nije jasno prepoznato ni u pravnom ni u institucionalnom sistemu. U društvu u kojem se i dalje smatra da je „normalno“ da muškarac upravlja novcem ili da žena „prirodno brine o kući“, mnogi oblici finansijske kontrole ostaju nevidljivi i neprijavljeni. Uz to, žene u Srbiji već se suočavaju sa nižom stopom zaposlenosti, nižim platama, većim teretom neplaćenog rada i otežanim pristupom imovini i kreditima. Ovi rodni jazovi stvaraju plodno tlo za finansijsko nasilje i čine ga još razornijim za žene, posebno za samohrane majke, žene iz ruralnih područja, Romkinje, starije žene i žene sa invaliditetom.

Razumevanje ekonomije nasilja ključno je ne samo za prepoznavanje finansijskog nasilja, već i za izgradnju efikasnih sistema podrške. Žena kojoj je uskraćen pristup novcu ne može jednostavno da „ode“ — ona mora da dobije bezbedno okruženje, pravnu i psihosocijalnu pomoć, informacije o svojim pravima, kao i podršku u pronalaženju ekonomskih resursa koji joj omogućavaju da započne novi život. Bez toga, nasilje se nastavlja, čak i ako žena fizički napusti nasilnika.

Finansijsko nasilje zato ne smemo posmatrati kao sporedni ili „mekši“ oblik nasilja. Ono je srce kontrole i jedan od temelja zbog kojih žene ostaju u nasilnim odnosima. Kada govorimo o borbi protiv nasilja prema ženama, moramo govoriti i o njihovoj ekonomskoj nezavisnosti, pristupu resursima i pravu da slobodno odlučuju o sopstvenom životu. Samo društvo koje razume ekonomiju nasilja može pružiti uslove u kojima žene imaju mogućnost da budu bezbedne, slobodne i ekonomski osnažene.