• 18/03/2026

Izveštaj Kvinna till Kvinna: žene braniteljke ljudskih prava u Srbiji pod sve većim pritiskom

PODELI:

Fondacija Kvinna till Kvinna objavila je 2026. godine izveštaj “The State of Women Human Rights Defenders 2026”*, koji daje pregled položaja žena braniteljki ljudskih prava i aktivistkinja za prava žena i LGBTIQ+ osoba u različitim delovima sveta. Izveštaj su pripremile Charlotte Pruth i Eva Zillén, uz desk istraživanje, anketu, intervjue i dodatne konsultacije sa aktivistkinjama. Zasnovan je na odgovorima 795 aktivistkinja iz 81 zemlje i teritorije, kao i na 25 dubinskih intervjua, validacionim radionicama i pregledu dodatne literature i istraživanja. Među obuhvaćenim zemljama nalazi se i Srbija.

Nalazi izveštaja pokazuju da žene braniteljke ljudskih prava rade u sve težim uslovima. Čak 69% ispitanica navelo je da je bilo izloženo pretnjama i uznemiravanju, dok je 56% istaklo da je smanjenje finansiranja danas najveća prepreka njihovom radu. Izveštaj upozorava i da se pretnje, naročito digitalne, sve više normalizuju, kao i da antirodni narativi, autoritarne politike i sužavanje građanskog prostora međusobno jačaju jedni druge.

Među ključnim trendovima koje izveštaj izdvaja nalaze se i: rast pravnog i birokratskog uznemiravanja aktivistkinja, pojačan nadzor i kontrola njihovog javnog delovanja, smanjenje poverenja u međunarodne mehanizme zaštite, porast „lažnih“ ili anti-pravaških ženskih organizacija, kao i opasnost koju nose AI alati i falsifikovani digitalni sadržaji. Aktivistkinje sve češće prijavljuju da smanjuju svoju vidljivost, izbegavaju društvene mreže, menjaju jezik koji koriste u projektnim prijavama i javnim nastupima, pa čak i odustaju od termina kao što su „rod“, „feminizam“ ili „LGBTIQ+“, kako bi opstale u sve represivnijem okruženju.

Za Srbiju, izveštaj izdvaja posebno zabrinjavajuće obrasce. Navodi se da su tokom protesta koji traju od novembra 2024. godine aktivistknje i žene studentkinje imale vidljivu i važnu ulogu, naročito tokom protesta povodom 8. marta, kada su antikorupcijske zahteve povezale sa bezbednošću i dostojanstvom žena. Istovremeno, dokumentovani su slučajevi policijskog nasilja i zlostavljanja studentkinja, kao i seksualizovanog onlajn nasilja usmerenog na žene koje javno istupaju. Izveštaj posebno ukazuje na slučaj studentkinje koja je optužila visokog policijskog službenika za napad tokom protesta u Beogradu, nakon čega su se njene intimne fotografije pojavile na internetu i u provladinim medijima. U tom kontekstu, autorke ocenjuju da je zloupotreba seksualizovanih i intimnih sadržaja postala sredstvo političke kontrole u Srbiji.

Srbija se u izveštaju pominje i kroz svedočenje aktivistkinje, koja opisuje intenzitet digitalnog nasilja, uključujući više od stotinu pretnji smrću u roku od 24 sata, kao i zloupotrebu veštačke inteligencije za kreiranje lažnih fotografija i video-snimaka. Njeno svedočenje pokazuje kako se u Srbiji žene koje javno deluju suočavaju sa koordinisanim kampanjama zastrašivanja, seksualizacije i diskreditacije, uz podršku bot mreža, provladinih narativa i šireg neprijateljskog okruženja.

Izveštaj dodatno upozorava da se i u Srbiji primećuje jačanje antirodnih aktera koji pokušavaju da zauzmu prostor javne rasprave o pravima žena, predstavljajući se kao zaštitnici žena, dok istovremeno osporavaju pojam roda i podrivaju feminističke i LGBTIQ+ borbe. Time se dodatno otežava rad organizacija i aktivistkinja koje se bave zaštitom prava žena i demokratije.

U delu sa preporukama, izveštaj poziva međunarodne i regionalne aktere, donatore i države da odlučnije brane već usvojene standarde rodne ravnopravnosti i ljudskih prava, obezbede dugoročno i fleksibilnije finansiranje ženskih organizacija, uključe lokalne feminističke akterke u oblikovanje politika i programa, i razviju pristupačne, rodno osetljive mehanizme zaštite i hitne podrške. Posebno se naglašava da konsultacije sa ženskim organizacijama moraju postati obavezne, da njihovo učešće mora biti budžetski i proceduralno podržano, i da se bez njihovog znanja i iskustva ne mogu razumeti stvarni rizici niti izgraditi održivi odgovori.

U celini, izveštaj pokazuje da su žene braniteljke ljudskih prava danas izložene višestrukim pritiscima — od fizičkih i digitalnih pretnji, preko pravne i administrativne represije, do finansijske iscrpljenosti i sistemskog ignorisanja. Istovremeno, on jasno potvrđuje da upravo ove aktivistkinje ostaju ključni izvor znanja, ranog upozorenja i otpora autoritarnim i antirodnim i nasilnim tendencijama.

U slučaju Srbije, izveštaj je posebno važan jer pokazuje kako se seksualizovano nasilje, digitalne manipulacije i politički pritisci koriste za ućutkivanje žena koje javno istupaju i učestvuju u društvenim i političkim protestima, a bez njihove zaštite, podrške i uključivanja nije moguće govoriti o stvarnoj demokratiji, bezbednosti i ljudskim pravima.

* Izveštaj je dostupan na web stranici Kvinna till Kvinna https://kvinnatillkvinna.org/the-state-of-women-human-rights-defenders-2026/

Izvor za fotografiju: Kvinna till Kvinna