• 21/02/2025

Jezik koji osnažuje: Rodno senzitivni jezik u javnom prostoru

PODELI:

Povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, važno je podsetiti se značaja jezika ne samo kao sredstva komunikacije, već i kao moćnog alata koji oblikuje društvene odnose, uključujući i odnose moći između žena i muškaraca. Upotreba rodno senzitivnog jezika jedan je od ključnih načina na koji možemo osigurati ravnopravnost i prepoznati doprinos žena u svim sferama društva.

Često se na stručnim skupovima učesnice oslovljavaju kao „gospođe“, umesto da se koriste njihova imena, titule ili profesionalne funkcije. Ova uobičajena praksa reflektuje ukorenjene stereotipe i stavlja naglasak na bračni status žena, umesto na njihovu stručnost i profesionalni identitet. Takođe, često se događa da se žene u javnim nastupima predstavljaju kroz postignuća svojih supruga, što dodatno umanjuje njihov sopstveni doprinos.

Slično tome, u zdravstvenim ustanovama, majke se često oslovljavaju sa „majko“, što može imati negativne posledice, posebno kada je takvo oslovljavanje praćeno implicitnim kritikama o roditeljskim sposobnostima. Umesto toga, zdravstveni radnici mogu doprineti smanjenju stresa tako što će decu umiriti i prilagoditi način pregleda, umesto da implicitno upućuju odgovornost samo na majku.

Jezik nije neutralan – on odražava i oblikuje društvenu stvarnost. Kada oslovljavamo žene prema njihovim stručnim kvalifikacijama, funkcijama i profesionalnim ulogama, a ne prema bračnom statusu ili porodičnim vezama, priznajemo njihova postignuća i doprinos. Na primer, ispravnije je reći profesorka, naučna saradnica, savetnica ili ekonomistkinja, umesto koristiti generičke termine koji zanemaruju rodni identitet i profesionalni status žena.

Ovo pitanje postalo je posebno vidljivo kada su voditeljke dodele nagrada u Los Anđelesu prilikom uručenja nagrade Džordžu Kluniju odlučile da umesto njegovih dostignuća istaknu profesionalni uspeh njegove supruge Amal Kluni, istaknute advokatice za ljudska prava. Ovaj obrnut narativ ukazuje na dvostruke standarde u javnom prostoru i način na koji se žene često predstavljaju u odnosu na muškarce.

Rodno senzitivni jezik ne znači samo dodavanje ženskih sufiksa – on znači prepoznavanje žena kao ravnopravnih učesnica u javnom i profesionalnom životu. Ovaj dan je prilika da osvestimo kako jezik može podržati rodnu ravnopravnost i da se obavežemo na negovanje inkluzivnog i poštovanja dostojnog govora. Jezik koji koristimo treba da osnažuje, a ne da ograničava – jer reči imaju moć da menjaju svet.