• 30/01/2025

NASILJE NAD STUDENTKINJAMA

PODELI:

Represivni politički režimi često ciljaju žene i devojke u obračunu s neistomišljenicima iz više razloga, koji su duboko ukorenjeni u političkim, društvenim i kulturnim faktorima.

Studenti i studentkinje širom sveta tradicionalno igraju ključnu ulogu u protestima protiv autoritarnih režima i nepopularnih politika. U Srbiji, studenti i studentkinje su bili aktivni u svim velikim protestima – od demonstracija protiv Miloševića do današnjih studentskih blokada.

Svedoci smo kako režim na vlasti koristi nasilje nad mladim ženama, studentkinjama kako bi poslali poruku straha i discipline čitavom društvu koje je već tri meseca na ulici. Fizičko nasilje nad ženama tokom protesta nije samo pokušaj represije protiv demonstranata, već i specifična taktika kojom se mlade žene, studentkinje targetiraju kako bi se zastrašile i odustale od daljeg učešća u protestima, kao i da se obesrabre druge/i da se pridruže otporu.

Rodna dimenzija ovih napada je vrlo jasna. Vlasti i konzervativnim strukturama u našem društvu u interesu je da se žene drže podalje od javnog i političkog prostora. Napadi na studentkinje tokom protesta su deo šireg trenda repatrijarhalizacije društva, gde se žene percipiraju kao “slabiji pol” i “lakše mete”. Napadi na studentkinje imaju dvostruki cilj. Sa jedne strane to je gušenje studentskog aktivizma, gde se napadima na studentkinje šalje poruka koja potencijalno može demoralisati pokret, a sa druge strane napadi imaju za cilj pritisak na akademsku zajednicu. Univerziteti su poslednja uporišta kritičkog mišljenja, a zastrašivanjem studentkinja želi se uticati na profesore i kolege, celu akademsku zajednicu koja podržavaju proteste.

Vlast i njihove nasilničke grupe znaju da će napadi na studentkinje izazvati snažnu emotivnu reakciju i nadaju se da će potencijalno dovesti do samocenzure unutar protesta. Ako studentkinje prestanu da učestvuju zbog straha, protesti gube deo svoje snage i legitimiteta, jer su mlade žene često među najglasnijim i najbrojnijim aktivistima a čine i većinu u studentskoj populaciji.

Pravljenje primera je još jedna od strategija vlasti. Poruka je jasna: surovi napadi na pojedine studentkinje služe kao primer drugima šta ih može zadesiti ako nastave da učestvuju u protestima.

Ni jedna vlast koja svoju vladavinu gradi na strahu i nasilju nije opstala. Nasilje se nesme  tolerisati!  Što se društvo glasnije pobuni, veća je šansa da svi odgovorni budu kažnjeni i da se stvori sigurnije okruženje za buduće generacije.

Za UO CPŽ:

Marijana Pajvančić, predsednica