• 23/05/2025

Održana je konferencija „Psihološka podrška i pravna zaštita seksualnog nasilja u AP Vojvodini“ u Novom Sadu

PODELI:

Održana je  konferencija „Psihološka podrška i pravna zaštita žrtava seksualnog nasilja u AP Vojvodini“ dana 22.05.2025. godine u hotelu Sheraton u Novom Sadu.

Centar za podršku ženama je organizovao ovu konferenciju u okviru projekta „Put oporavka: Unapređenje usluga za žrtve seksualnog nasilja u Vovjodini“, koji se realizuje uz podršku Povereničkog fonda Ujedinjenih nacija za podršku akcijama za eliminisanje nasilja prema ženama – UN Trust Fund to end Violence Against Women (UN Trust Fund).

Konferencija je bila prilika za razmenu znanja, praksi i iskustava u pružanju usluga psihološke podrške žrtvama seksualnog nasilja. Osim toga na konferenciji je predstavljen i aspekat pravne zaštite žrtava, odnosno praksa sudova u procesuiranju slučajeva silovanja u AP Vojvodini.

Sagovornici na konferenciji su bili  stučnjaci i stučnjakinje u oblasti psihološke podrške i pravne zaštite žrtvava seksualnog nasilja iz Srbije, kao i regiona Zapadnog Balkana:

Biljana Stepanov, direktorka, Centar za podršku ženama (CPŽ)Prof. Dr Marijana Pajvančić, Pravni fakultet u Novom Sadu
Danica Todorov, koordinatorka Centara za žrtve seksualnog nasilja pri CPŽ-u
Jelena Milić Jerković, specijalna pedagoškinja i psihoterapeutkinja, saradnica CPŽ
  Psihološka podrška žrtvama seksualnog nasilja zasnovana na informisanosti o traumi
Genta Hoxha, psihološkinja, Different and Equal, Albanija
Vesna Matevska, RZN programska menadžerka, HERA, Severna Makedonija
Gorica Ivić, izvršna direktorica, Fondacija Udružene žene Banja Luka, BiH
Nada Koprivica, programska asistentkinja, SOS telefona za žene i djecu žrtve nasilja Nikšić, Crna Gora
Praksa sudova u procesuiranju slučajeva silovanja u AP Vojvodini
Prof. Dr Nevena Petrušić, Pravni fakultet u Nišu
Dr Kosana Beker, direktorka FemPlatzSavo Djurdjić, sudija u penziji, saradnik CPŽ
Maja Petrović, Centar sa socijalni rad Novi Sad
Kapaciteti organizacija civilnog društva u pružanju psihološke podrške žrtvama RZN i seksualnog nasilja
Branislava Golić, savetnica u Centru za žrtve seksualnog nasilja pri CPž-u
Svjetlana Timotić, liderka, Iz kruga Vojvodina
Ana Saćipović, direktorka, UR Osvit
Bojana Balović,  NVO Atina
Mirela Osmanović, socijalna radnica, Viktimološko društvo Srbije

Konferenciji je prisustvovalo preko 50 predstavnika/ca ženskih organizacija i institucija.

Prema istraživanju iz 2018. godine, čak 62% žena u Srbiji posle 15. godine doživi neki oblik rodno zasnovanog nasilja, 42% seksualno uznemiravanje, 22% fizičko i seksualno nasilje, a 11% proganjanje.

Uprkos postojanju zakonskog okvira, ono što nedostaje jesu specijalizovane usluge koje ženama žrtvama nasilja pomažu da prevaziđu traumu. „Nama nedostaju usluge. Država ne ulaže dovoljno u usluge, veoma sporo uspostavlja takve servise i saradnja institucija koja je neophodna da bi žrtva izbegla dodatnu traumatizaciju i viktimizaciju je loša. Zato stalno govorimo o potrebi unapređenja međusektorske saradnje. Neki naši pozitivni primeri pokazuju da je moguće i unaprediti međusektorsku saradnu tako što će svi učesnici u sistemu zaštite i podrške, na jednak način pristupati žrtvama i razumeti koje su njihove potrebe“, objašnjava Danica Todorov ispred Centra za podršku ženama. „Pozitivni primeri iz prakse pokazuju da je unapređenje međusektorske saradnje moguće kada svi učesnici u sistemu pristupaju žrtvama ravnopravno i sa razumevanjem njihovih potreba.“ Otežavajuća okolnost za pružanje usluga je i suspenzija Zakona o rodnoj ravopravnosti, od prošle godine.

Istraživanje koje su za Centar za podršku ženama sprovele prof. dr Nevena Petrušić (Pravni fakultet u Nišu) i dr Kosana Beker (FemPlatz) pokazuje da definicija silovanja u Krivičnom zakoniku nije usklađena sa Istanbulskom konvencijom. Za razliku od Konvencije, koja zahteva dokazivanje izostanka pristanka, domaći zakon i dalje insistira na dokazivanju sile ili prinude. „Imamo slučaj počinioca koji je ženu sa mentalnim invaliditetom, koja se nalazila na institucionalnom smeštaju, silovao više puta tokom tri godine. Ipak, osuđen je na svega pet godina zatvora. Takve kazne ne ostvaruju ni specijalnu ni generalnu prevenciju i šalju poruku da seksualno nasilje nije dovoljno ozbiljan zločin“, upozorava prof. dr Nevena Petrušić.  Istraživanje ukazuje i na izražene rodne stereotipe u presudama. „S druge strane ono što se takođe zapaža u radu sudova jeste da u velikom broju slučajeva žrtve ne dobijaju staus posebno osetljivog svedoka, iako naravno zbog svega što su preživele, itekako ima potrebe za tim. A, kada bi se takav status priznao, žrtva bi imala pravo i na pravnu pomoć advokata, ali i na druge vidove pomoći i podrške“, objašnjava Petrušić. Rodno zasnovano nasilje posebno pogađa Romkinje, žene sa invaliditetom, žene iz ruralnih sredina i druge marginalizovane grupe. Specijalizovane usluge podrške su retke, često nedostupne i finansijski neodržive.

U Vojvodini trenutno funkcioniše pet Centara za žrtve seksualnog nasilja u okviru zdravstvenih ustanova. Rade 24/7 i pružaju medicinsku, forenzičku, pravnu, savetodavnu, psihološku i psihosocijalnu pomoć. U 2024. godini, Centar za podršku ženama zabeležio je: 67 novih prijava (povećanje od 42,5% u odnosu na 2023), i 492 pružene psihološke i psihosocijalne usluge (povećanje od 34%).

Slično stanje beleži se i u regionu. Organizacije iz Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije i BiH su na konferenciji govorile o odsustvu specijalizovanih usluga i otežanoj institucionalnoj saradnji  u njihovim zemljama. U Crnoj Gori postoji inicijativa za otvaranje prvih centara za žrtve seksualnog nasilja u budućnosti. Iskustvo rada Centara za žrtve seksualnog nasilja u Vojvodini predstavlja jedinstveni regionalni primer i osnova je za regionalnu saradnju i razmenu znanja, kako bi se ženama žrtvama seksualnog nasilja, bez obzira na zemlju, obezbedio jednak stepen podrške i zaštite.