• 06/03/2026

Prava žena u Srbiji između formalne ravnopravnosti i svakodnevnih izazova

PODELI:

Mada je normativni okvir za zaštitu prava žena u Srbiji relativno razvijen, iza tih formalnih garancija stoji složena društvena stvarnost u kojoj se mnoge žene i dalje suočavaju sa nasiljem, ekonomskom nejednakošću i sve intenzivnijim napadima u javnom i digitalnom prostoru.

Nasilje prema ženama i dalje ostaje jedna od najtežih i najupornijih društvenih nepravdi. Svake godine žene u Srbiji gube život kao posledica rodno zasnovanog nasilja, najčešće od strane partnera ili članova porodice. Svaki femicid pokazuje da sistem zaštite i dalje ne funkcioniše onako kako bi morao – brzo, odlučno i u interesu žrtve. Kada institucije zakažu, posledice su nepovratne.

Istovremeno, poslednjih godina svedočimo sve agresivnijem nasilju prema ženama u digitalnom prostoru. Internet i društvene mreže postali su platforme na kojima se žene javno targetiraju, vređaju, zastrašuju i ponižavaju. Posebno su na udaru novinarke, aktivistkinje, političarke i sve žene koje se usuđuju da javno govore, kritikuju ili zahtevaju promene. Digitalni napadi često imaju organizovan karakter i jasnu političku poruku – da žene treba da budu ućutkane i potisnute iz javnog života.

Rodna dimenzija tih napada je brutalno očigledna. Umesto argumenata, žene se suočavaju sa seksističkim uvredama, pretnjama, napadima na njihov izgled, privatni život ili seksualnost. Cilj takvih kampanja nije samo diskreditacija pojedinki, već stvaranje atmosfere straha koja treba da obeshrabri sve druge žene da se uključe u javnu debatu.

Uz to, žene u Srbiji i dalje trpe duboke ekonomske nejednakosti. Zarađuju manje, ređe su na pozicijama odlučivanja i i dalje nose najveći teret neplaćenog rada u porodici. Njihov rad u domaćinstvu i brizi o porodici ostaje društveno nevidljiv i potcenjen, iako je upravo taj rad temelj funkcionisanja društva.

Posebno su pogođene žene koje se suočavaju sa višestrukom diskriminacijom – žene sa sela, Romkinje, žene sa invaliditetom i žene koje žive u siromaštvu. Njihovi problemi često ostaju na marginama javnih politika, iako su upravo one najviše izložene nejednakosti i socijalnoj nesigurnosti.

Uprkos tome, žene u Srbiji danas su sve glasnije i vidljivije. Aktivistkinje, novinarke i organizacije civilnog društva svakodnevno ukazuju na nepravde, zahtevaju odgovornost institucija i brane prostor slobode i demokratije. Upravo zato su često meta napada.

Zato 8. mart ne sme biti samo simboličan datum. On mora biti podsetnik da ravnopravnost žena nije ostvarena i da borba za njihovu bezbednost, dostojanstvo i jednaka prava još traje.

Jer društvo u kojem žene nisu bezbedne, ravnopravne i slobodne da govore – nije demokratsko društvo.
”Ova stranica načinjena je i održava se uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njenu sadržinu isključivo je odgovoran ugovarač projekata Centar za podršku ženama , i ta sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije. © 2024. Korak napred: Unapređenje podrške žrtvama seksualnog nasilja u Vojvodini”