• 03/12/2020

Dan ljudskih prava – 20 koraka ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti

PODELI:

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je  10. decembar  za Dan ljudskih prava  1950. godine kako bi skrenula pažnju „naroda sveta“ na dve godine ranije potpisnu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, kao prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava.

Koraci koji su vodili ka rodnoj ravnopravnosti su:

1. Davne 1789. godine u Deklaraciji prava građanki Olimpija de Guž postavlja ključni princip i naglašava „žena se radja slobodna i ostaje jednaka muškarcu u pravima“ giljotinirana u 18 godini
2. Načelno ustavno garantovanje prava na ravnopravnost – povreda ovog prava nema sankciju
3. Garantovanje prava na ravnopravnost uz navođenje ličnih svojstava – i dalje sankcija za kršenje toga prava nema
4. Konstitucionalizacijom načela socijalne pravde (1919. godine) – stvoren je okvir za oblikovanje principa ravnopravnosti u različitim sferama društva
5. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (1979.) i Opcioni protokol uz Konvenciju (1999) postavlja međunarodne standarde rodne ravnopravnosti – uticaj na nacionalno pravo
6. Ustavna zabrana direktne i indirektne diskriminacije – uspostavlja osnov za sankcionisanje kršenja ove zabrane.
7. Prva svetska konferencija o ženama – Pekinška deklaracija (1995.) prvi međunarodni strateški dokument koji trasira pravce i područja aktivnosti na ostvarivanju rodne ravnopravnosti.
8. Konstitucionalizacija principa jednakih mogućnosti – prepoznata je strukturalna diskriminacija.
9. Ustavna obaveza države da vodi politiku jednakih mogućnosti i preduzima posebne mere za otklanjanje diskriminacije – osnov za zakonsko regulisanje posebnih mera u različitim oblastima.
10. Usvajanje antidiskriminacionih zakona i formiranje nezavisnih institucija za zaštitu od diskriminacije
11. Izričito ustavno garantovanje ravnopravnosti žena i muškaraca je naredni korak
12. Posebne ustavne garancije rodne ravnopravnosti: jednakost u pravima, jednakost pred zakonom, jednakost u političkom životu
13. Formiranje institucija rodne ravnopravnosti u predstavničkim telima, egzekutivi i upravi na svim nivoima – mesta sa kojih se utiče na oblikovanje politike rodne ravnopravnosti
14. Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou (2009) postavlja standarde za ostvarivanje rodne ravnopravnosti u lokalnim zajednicama
15. Ustavne garancije zaštite reproduktivnih prava u: sferi rada (jednaka plata za rad jednake vrednosti); porodici (ravnopravnost u roditeljskim pravima); braku (sloboda odlučivanja o sklapanju braka, izjednačavanje bračne i vanbračne zajednice); socijalnoj zaštiti (majke, trudnice, samohrane majke a potom i samohrani roditelj)
16. Istambulska konvencija o sprečavanju i sankcionisanju nasilja nad ženama (2011) postavlja međunarodne standarde zaštite žena od nasilja – podsticaj za nacionalno zakonodavstvo
17. Usvajanje posebnih zakona o sankcionisanju nasilja nad ženama
18. Ustavno garantovanje prava i sloboda vezanih za rađanje: pravo i sloboda žene da odlučuje o rađanju, prava vezana za biomedicinski potpomognutu oplodnju .
19. Nediskriminatorna terminologija u Ustavu i propisima
20. Konstitucionalizacija rodno senzitivnog budžeta – uticaj na donošenje budžeta i ravnopravno korišćenje sredstva budžeta